Путеви Исуса Христа

Независна информативна страна
са становишта многих подручја истраживања
и духовне спознаје.

 

Методичка упутства*** о медитацијској пракси: хришћанска медитација.

Наши текстови су настали, између осталог, уз помоћ медитативних посматрања Библијских текстова. Из тог разлога су они такође - поред свог информативног садржаја - писани посебно као полазна тачка за медитативна посматрања поглавља Јеванђеља.

37 глава главног текста следе кораке у Јеванђељима и Откривењу по Јовану. Препоручујемо да се обрађујѕ тим редоследом помоћу јеванђеља по Јовану и Откривења.

Проучавање Библије, т.ј. читање текстова и њихово лингивистички повезано обрађивање само је један метод. Током проучавања могу поглавља текста а на крају и Бог да захтевају дубље спознаје.

Wеб-страна састављена је од дужег, непрекинутог текста. До његових поглавља можете да дођете преко садржаја. За темељитије проучавање препоручује се принт текста: то је, зависно о подешености садржаја односно принтера, око 120 страна.*
Ко се осим читања занима за целовитији метод обраде која укључује запостављене делова душе, након проучавања једне главе може с обзиром на концентрисана опажања прочитати одговарајућу главу на пр. Откривења по Јовану и о њему медитирати. (Јован односно његови ученици бавили су се претежно дубљим душевним значењем догађаја.)

Опширније о медитацијској пракси.

За то постоји више могућности; најприје вреде предуслови као за сваку другу медитацију: из актуелних скретања и несклада или проблема мора се самоосвешћењем или разговором с Неким итд. на задовољавајући начин профилтрисати властита позорност; на такав начин ће поновно доћи до духовне отворености. Не би смело бити ни умора, ни глади, нити акутног деловања алкохола, духана итд. Током медитације нас не би смео да омета телефон. Место мора бити удобно, дакле не уз апарат који емитује зрачење (види линкове:
структура градње). Извежбани људи могу се веројатно концентрисати и на тргу, на почетку је међутим сврсисходно поштовати ова упутства. Прије се за овакву медитацију о еванђељу текст деломично изговарао полагано са затвореним очима (на пр. росенкреузовци**). Текст се пре научио напамет да се позорност не би обраћала речима него садржају. Постојала је још једна варијанта код које је текст био праћен еуритимичким гестама. Постоји и могућност читања текста уз које му код затворених очију дозвољавамо да делује на нас. Притом се не размишља активно односно стварно медитативно опажање почиње тек након размишљања. Ако мисли и даље теку, само ће их се на кратко “погледати” уместо даљег размишљања. То вреди и приликом појаве мисли које привидно или стварно немају ништа заједничко с медитацијом. (Ако се врте око спољних намера може их се на пр. забиљежити, делотворно одгодити да би се дух поновно ослободио од њих. Важни догађаји током медитације се по могућности бележе једни за другим, јер се онда може боље пратити сопствени развој. Опажање може довести до већег продубљења свести што међутим не наступа аутоматски (контемплација, медитација).
Од додатне помоћи може да буде ако код буђења имамо спреман нотес за бележење напомена. То с једне стране помаже у сећању на снове; с друге се стране на темељу таквих бележака о сновима може боље пратити њихов развој. Додатна помоћ при јачању овог пролаза је и цртање симбола снова тијеком дана. Све више се може показати да се сви снови не могу објаснити помоћу дневних доживљаја и њиховог психичког проширења него да се овдје догађа нешто што је на други начин исто тако важно као и дан.

Не ради се наравно о окултним ритуалима него једноставно о томе да се души даје времена за отварање према садржајима односно Богу уместо да садржаји стоје на распоалгању само за интелект – који није лош али сам за себе нити у једном случају не може бити довољан за разумевање. Тиме се с временом може дотакнути и променити све слојеве човека, па чак и његову вољу и тело. Оно што се може обухватити главом приближава се с одобравњем у унутрашњости тек приликом појаве нових спознаја или одговарајућих симболичних слика током медитације или с тиме повезаних снова или развоја у животу. Даљи кораци након тог могу да се подузму посебно када за то постоји потреба. Уз то ће можда да буде потребна једна седмица или боље један месец проживети с једним одломком. Садржај није потребно одмах 100% применити јер се такви кораци више не могу међусобно у потпуности разлучити. Бог допушта човеку доживљај када он (Бог) то жели, “звездани сат” медитацијом се може у најбољем случају да припреми, али не и да изнуди. Ниједна теологија итд. сама ипак не може надоместити такву унутрашњу праксу која уместо до сиве теорије може довести до стварног доживљаја.
Независно од могућности такве медитације постоји много путева до истог циља као што постоје и различити људи.

Остали облици медитације у хришћанском контексту.

Иако се такав садржајно специфично хришћански облик медитације попут горе споменутог у црквеним круговима данас ретко нуди, у посебним црквеним кућама за састанке или сл. нуде се други облици медитације. Јер људи с правом трагају за спознајом. Цркве су вековима закапале своју сопствену духовну, а тиме и медитативну традицију те је сада опет морају да учине приступачном. Зато су као замену најпре покушале да мењају будистичке медитацијске облике (попут Зен, једноставне медитације у тишини) и да ицх повезују с хришћанским или неутралним уводом. Или су у тишину преузете слике или поједине изреке из Библије или изреке хришћанских мистика. У нашем главном тексту, глава “Тишина у пустињи” поменута је пракса грчко-православних редовника на гори Атос с понављањем “Кyрие Елеисон” (Боже, смилуј се). И напеви могу добити мисаони, медитацијски карактер. Најједноставије било би у својој ширини и најделотворније: када би цркве дале добар пример тако да у мису буде укључена и тишина на пр. пре, током и након молитве – чекајући осећај „одговора“ након проповеди, током душебрижничког саветовања итд. На такав начин тај медитацијски елемент не би био изолован него би се његова вредност могла непосредно да доживи у складу. Кроз такве припреме за Божје дело цели живот може у основу добити медитативни карактер, - шта је у наше хектичко време веома тешко. У сваком случају би због очитог незнања било апсурдно сваку медитацију без разлике означавати као “нехришћанску” само зато, јер су многи медитацијски облици које практикују нехришћанске групе познатији од хришћанских.

Чак и они који су током трагања за унутрашњим спознајама налетели на непримерен и опасан пут уживања дроге уместо тога могу помоћу медитације пронаћи испуњавајући доживљај.

*... Концентрисаним проучавањем штампаних текстова избегавају се оне последице које независни истраживачи приписују прекомерном конзумирању Интернета и"Multitasking"-у (= истовремено праћење више активности).

** Можда у хришћанској школи ружиног крста "Universitas Esoterica" у Берлину (Вoлфганг Вегенер), која је постојала до 1984. године.

*** (Дубље) разумевање ових страница претпоставља узимање у обзир њихове разумљивости саме по себи те одговарајућих додатно коришћених метода (види горе). Такав став током проучавања текстова се са друге стране и у филозофији итд. посматра као општа смерница за озбиљни посао ("principle of charity", Donald Davidson, "On the Very Idea of having a Conceptual Scheme", у "Proceedings and Adresses of the American Philosophical Association", том 47, 1973-1974, стр. 19.)

Цртежи: Збирка слика (.pdf, 169 kB)

.

Повратак на почетну страну
  http://www.ways-of-christ.com/sr 

Путеви Исуса Христа, његови доприноси људској свести и променама човечанства и земље: независна информациона страна са становиштима многих области истраживања и духовне спознаје; с апрактичним упутствима за лични развој.