Путеви Исуса Христа
Табела: Хришћански став – “На свету” али “не од света”*, један “Трећи пут”.
Ко - са Исусом
као мерилом и
као помоћ - тражи напретке сопствене
несавршености све до перспективних
својстава (упор. странице "...оздрављење",
"...етика", и
"...обрада..."),
можда се.
- више истински опходи са самим собом, и
тек на тој основи размишља о другима,
(уместо да одмах све пројектује на друге), упор.
Мт. 5,3 „Благо сиромашнима духом, јер је
њихово царство небеско";
- подржава идеје савести, а
упркос томе „излази из себе",
(уместо да све једноставно потисне), упор.
Мт. 5,5 и 5,9 ...;
- уочава, да је он/она у смислу душе ту и за
друге, иако сопствена
добробит може бити услов да би се могло
помоћи другима (упор.
Мт. 5,7);
- трага за живим духом Божијим, и
ако спољашњи облици могу бити смислени,
(уместо да отврдне у самим облицима), упор.
Мт. 6,5-8... и Јов. 4,21-24;
- (религиозан) је, и
понаша се у складу, (уместо да
само тако изгледа), упор. Мт. 5,8;
- усуђује се живети по новим спознајама,
и ако су у понашању према другима вероватно
потребни обзири (уместо да се
увек узима о обзир оно што у овом свету
нешто вреди), упор. Мт. 5,15;
- види се упркос новим спознајама у скромној,
служничкој улози, (уместо да постане
уображен), упор. Мт.
5,19 и Лук. 9,48...
Ко кроз овакво мудрије усмерење пуно љубави више не стоји самоме себи на путу, спознаће да хришћанство није само начин живота него и стваран духовни пут. Исуса на том путу може да доживи као компас који омогућава проналажење нове равнотеже с оне стране једностраних странпутица.
|
Не бити уздигнут у спољноме → него споља активан → |
нити расплинут у унутрашњости - и изнутра утемељен |
|---|---|
|
Уместо празног размишљања → посматрати садржаје, проблеме, нејасноће → |
- или пука медитацијска празнина - у свесној медитацијској тишини |
|
Наслутити "спољног Бога на небу" |
- и дозволити му да се уобличи у унутрашњости |
|
Трагове непромењивог створитеља |
- видети у промењивом (слободном) животу |
|
Проучавати законитости у спољном свету |
- и напипати сређеност стварања која се крије иза њих |
|
Нагоне не проживети у потпуности → него их интегрисати → |
- не потискивати, - и мењати |
|
Искористити време, простор, околности, трагати за складом |
- уместо личне слободе од њих |
|
Радити споља |
- и молити се изнутра (бенедиктинско правило: "ора ет лабора") |
|
Хтети разумети позитиван допринос других (активна толеранција) |
- и себе развити из властитог темеља вере |
|
Озбиљно схватати рационално-аналитичку |
- и "митско"-синтетичку половину мозга одн. мост између половина мозга |
|
Познавати субјективно опажање |
- а иза субјективних начина посматрања трагати за диференцираном истином |
|
Учити од (конструктивних) традиција |
- и у себи пробудити властити духовни живот |
|
Радити припремне вежбе |
- и прихватити милосрђе (хришћанска мистика, вежбе, ...) |
|
Лично разговарати с Богом |
- и у његовој снази |
|
Љубити ближњега |
- као самога себе |
|
Задржати разум |
- и извиривати изнад њега |
|
Нерасточити се у космосу него у целини |
- нити окорелост ега - бити попут свесне станице |
|
Поштивати тело, материју као инструмент |
- и расти у духовном смислу |
|
Прихватити пуноћу, одговорност |
- према "уским вратима" |
|
Борба за правилне одлуке у земаљској свести |
- и наслућивање Божјег плана на другој равнини |
|
Предавање спознаја |
- и прилагођавање ономе шта је примерено |
|
мењати у околини / друштву |
- оно што се побољшало у нутрини |
|
Саосећање с патњама света |
- и веселити се Божјему водству |
|
бити у духовним заједницама |
- и као појединац тежити Богу |
|
Поштовати разноликост народа |
- и дозволити да у свему сазри општељудска језгра |
...Тако се пут Исуса Христа приказује као Трећи пут с оне стране тобожњих супротности света – пут који води према испуњеном животу и према стварној духовној слободи у Богу. Види о томе и масно отиснута поглавља главнога текста те на пр. Ив. 17, и "Апокрифна еванђеља из Наq Хаммадија”: Еванђеље по Томи 22. То није неодлучност - која би супротности видела као проблем па стога није ни „разглабање у афекту". (Боље од неодлучности било би понекад или се не мешати у тему или се одлучити за једну од две могућности - са знањем да се неко други такође може одлучити за друго.) Уместо свега тога, код трећег пута мисли, ради се о потрази за надређеним гледиштем с друге стране обају супротности, које омогућује нове, слободне констатације (постулате, афирмације, тезе, одлуке) и на тај начин решава одређени проблем. Ко савлада ход уз понор живота може се у јеванђељима одн. у причи о муци и делима апостолским (Духови) уз више добитка удубити у даље Исусове кораке. Ова способност човека да се све више приближава „с т в а р н о м светлу" Божијем скривеном иза светлости света - Јов. 1:9, је уједно полазна тачка и циљ тог ходања уз понор. (Види наш главни текст, део 1).
Постоји повезаност између онога шта је утемељено у еванђељима и онога шта у већем обиму долази до изражаја у Јованову откривењу, види наш главни текст, део 2.
|
Повратак на почетну страну http://www.ways-of-christ.com/sr Путеви Исуса Христа, његови доприноси људској свести и променама човечанства и земље: независна информацијска страна са становиштима многих подручја истраживања и духовне спознаје; са практичним упуствима за лични развој |